Sve relevantne međunarodne institucije i organizacije imaju neku vrstu preporuka koje bi trebalo da mladima, njihovim roditeljima kao i onima koji rade sa njima olakšaju u slučaju da se nalaze u situaciji digitalnog nasilja. Takođe, postoji i niz preporuka za prevenciju ovog oblika ponašanja kod mladih. Savet Evrope već duži niz godina realizuje uspešnu kampanju protiv govora mržnje na Internetu i intenzivno radi na ovu temu sa mladima i njihovim okruženjem.

Što se tiče nacionalnog okvira za delovanje u prevenciji i slučajevima kada je potrebno postupanje povodom digitalnog nasilja dragocen izvor je opšti okvir za akciju koju je razvio Unicef. U njemu su definisane četiri strateške oblasti koje treba da podupru nacionalni i međunarodni odgovor/akciju na digitalno nasilje:

1. Osnaživanje mladih i jačanje njihove otpornosti na štetu
2. Sprečavanje nekažnjavanja počinioca
3. Smanjenje dostupnosti i pristupa šteti
4. Promocija tretmana/oporavka mladih kojima je naneta šteta

Strategija za rešavanje nasilja i eksploatacije mora biti deo šire nacionalne strategije za borbu protiv nasilja, eksploatacije i zlostavljanja i treba da se fokusira na:

Unapređenje nacionalnih sistema zaštite dece za podršku prevencije i odgovora servisa na nasilje, eksploataciju i zlostavljanje preko IKT, zakoni, politike, propisi i sveobuhvatne usluge za sve mlade koji su zlostavljani ili eksploatisani u oblasti:

• socijalne zaštite,
• obrazovanja,
• zdravstvene zaštite,
• pravde,
• unutrašnjih poslova i
• telekomunikacija;

Podrška normama, stavovima i ponašanjima koji sprečavaju nasilje i eksploataciju, odnosno promovisanje pozitivnih, zaštitnih normi i ponašanja radeći sa zajednicom, roditeljima, nastavnicima, mladima i industrijom.

Razlika između tradicionalnog i digitalnog nasilja

Za početak, važno je da se fokusiramo na sledeće:

• podizanje svesti o sigurnom korišćenju digitalnih medija kod mladih, nastavnika i roditelja;
• smanjenje rizika od zlostavljanja putem digitalnih medija;
• smanjenje nasilnog ponašanja kod mladih;
• podsticanje reakcija mladih na negativne sadržaje – bilo da su žrtve ili svedoci nasilja, a naročito ukoliko su posmatrači (njih je najviše u procesu digitalnog nasilja).

Razlika između tradicionalnog i digitalnog nasilja

• Edukacija nastavnika da prepoznaju i motivisanje da reaguju na digitalno nasilje, prijave agresora, pruže podršku žrtvi i rade posmatračima ili podstrekačima.
• Infromisanje roditelja o načinima reagovanja u situacijama u kojoj je njihovo dete žrtva, agresor ili posmatrač nasilja.
• Razvijanje empatije kod mladih, roditelja i nastavnika.

EMPATIJA

Empatisati – Ući u tuđi svet bez predrasuda! Ostaviti po strani svoja gledišta i stavove i sagledati problem iz tuđih cipela.
Biti sa drugim na ovaj način znači da za to vreme ostavljate po strani gledišta i vrednosti kojih se sami držite da biste ušli u tuđ svet bez predrasuda.

Razlike nisu i ne smeju biti prepreka…

‘A na kraju, manje su bolele uvrede koje je izgovorio neprijatelj, od ćutanja i neizgovorenih reči prijatelja.’
Zaštitite onog do koga vam je stalo, a vas će neko kome je do vas stalo 🙂

INFORMISANJE

Stvari se u onlajn svetu menjaju na dnevnom nivou. Neophodno je da svi budemo bar osnovno informisani o ovim promenama.

• Takođe, važno je da znamo i zašto je važna borba protiv digitalnog nasilja?
• Šta sve potpada pod digitalno nasilje? Zašto je ova vrsta nasilja specifična?
• Kako reagovati u slučaju digitalnog nasilja?

POVERENJE

Nema posebnog razloga da digitalnom svetu ne pristupamo sa istom obazrivošću kao i svakodnevnom životu (digitalno je sada deo naše svakodnevice). Uvek treba da se zapitamo ko su ljudi kojima verujemo i koliko nam je vremena zapravo potrebno da izgradimo odnos baziran na poverenju. Kriterijumi po kojima neko zadobije naše poverenje u onlajn svetu trebalo bi da su u korelaciji sa tim kako inače puštamo druge ljude u svoj život.

Na osnovu čega odlučujemo koga prihvatamo za prijatelja na društvenim mrežama i da li se olako prepuštamo prijateljstvima na “neviđeno”? Ovo bi trebalo da se svako od nas zapita, a mlade bi trebalo da upozorimo da na ovo obrate pažnju.

Društvene mreže su društveni mediji! Pre nego što postavimo bilo šta onlajn trebalo bi da se zapitamo:

• Da li bismo na televiziji prikazali svoju intimnu sliku?
• Da li bismo rekli svoj broj telefona?

EDUKACIJA

Neophodna je edukacija dece, roditelja i nastavnika, ali i predstavnika institucija koje imaju za cilj prevenciju i smanjenje digitalnog nasilja. Nije neophodno da odrasli iz mreže podrške poznaju tehnologiju u detalje, kao ni sve mogućnosti koje društvene mreže daju.

Edukacija podrazumeva sticanje znanja i veština da se nasilje prepozna i da se adekvatno na njega reaguje kako posledice ne bi bile pogubne po mlade koji su žrtve ovog vida nasilja.

PREVENCIJA

Važno je da predstavnici institucija na svim nivoima prepoznaju osnovne probleme vezane za digitalno nasilje i da širok dijapazon edukativnih programa bude ponuđen u okviru svih nivoa na kojima se sprovodi zaštita mladih od nasilja.

Ključna je uloga roditelja i porodice u pravovemenom prepoznavanju i intervenciji u slučajevima digitalnog nasilja.

Trebalo bi razviti specifične edukativne programe ciljane za podizanje svesti roditelja i uže porodice o ovom problemu. Takvi programi bi edukovali roditelje kako da prepoznaju znake digitalnog nasilja kao i da efikasno reaguju ako primete da njihovo dete učestvuje u nekom obliku sajber maltretiranja bilo kao žrtva ili kao nasilnik.

Formirati školske odbore za sprečavanje digitalnog nasilja koji će koordinirati ovakve programe. Članove ovakvih odbora treba upoznati o pitanjima vezanim za tradicionalno i za onlajn vršnjačko zlostavljanje i treba im pomoći da u potpunosti razumeju ulogu koju tehnologije i elektronske komunikacije imaju danas u životu mladih ljudi. Ovi odbori bi trebalo da budu povezani sa institucijama pravosuđa i socijalne zaštite koji treba da budu pripravni da na adekvatan način reaguju u slučajevima eskalacije digitalnog nasilja, odnosno kada posledice istog počinju da ostavljaju vidljivog traga na