Pod digitalnim nasiljem se podrazumeva svako psihološko, socijalno, kao i neki vidovi seksualnog nasilja koji mogu biti učinjeni digitalnim putem:

• elektronskom poštom,
• SMS-om, mejlovima,
• na društvenim mrežama,
• četovanjem,
• uključivanjem u forume i slično.

Drugim rečima, svi slučajevi korišćenja elektronskih uređaja i Interneta da bi se neko namerno uplašio, povredio ili ponizio (slanje pretećih ili uvredljivih SMS poruka, mejlova, snimanje video klipova i kačenje na internet i sl).

Ova vrsta nasilje može biti prisutna 24h, svaki dan u sedmici Prostorno nije ograničena jer je internet svuda oko nas i njegova publika i svedoci mogu biti mnogobrojni i mogu se brzo povećati.

Razlika između tradicionalnog i digitalnog nasilja

Pod digitalnim nasiljem podrazumevamo sve slučajeve u kojima neko koristi elektronske uređaje (mobilni telefon, računar, kameru…) i internet da bi nekoga namerno uplašio, uvredio, ponizio ili ga na neki drugi način povredio.
Digitalnim nasiljem se ne smatraju slučajno, nenamerno nanošenje štete i povređivanje, kao ni prijateljska zadirkivanja i prepirke preko telefona ili interneta.

Tradicionalno vršnjačko maltretiranje je uvek bilo ograničeno na određene fizičke sredine (školu, školsko dvorište, mesta gde se deca okupljaju).

Različiti mediji pružaju veliki broj različitih mogućnosti za digitalno maltretiranje.

U takvoj situaciji žrtva je uvek mogla da ima određenu zonu sigurnosti (kuću, neko drugo okruženje) u kojima nije dostupna nasilniku ili nasilnicima.

Pretnje ili neprijatne poruke i mejlovi, video, fotografije i SMS poruke mogu se danas slati putem mobilnih telefona, smart telefona ili računara.

Uz trenutni razvoj tehnologije, mobilne i smart telefone i svuda dostupan internet, žrtve su često izložene kontinuiranom maltretiranju, propraćenom dodatnim stresom koji je izazvan osećajem da nemaju gde da se sakriju i pobegnu od zlostavljanja kome su izloženi.

Dodatni faktor koji digitalno nasilje čini u jednom smislu opasnijim od klasičnih tipova vršnjačkog zlostavljanja, jeste i potencijalno uvećani broj svedoka ovog tipa maltretiranja.

Različiti mediji pružaju veliki broj različitih mogućnosti za digitalno nasilje.
Javno poniženje kome je žrtva na taj način izložena može pojačati uticaj i psihološko-emotivnu štetu koju digitalno nasilje nanosi žrtvama, proizvodeći razarajući efekat na percepciju sebe i sopstveno samopouzdanje, izazivajući depresiju i suicidne ideje.

Onlajn okruženje ne pruža dovoljno povratnih informacija o reakcijama žrtve, što kod nasilnika smanjuje osećaj da nanosi istinsku emotivnu i psihološku štetu žrtvi, smanjuje stepen samokontrole i regulisanja nasilničkog ponašanja što znatno otežava zaustavljanje maltretiranja.
Pored toga, digitalno nasilje može lako da pređe u pravi svet, i obrnuto – mladi koji su maltretirani u školi mogu (i obično bivaju), takođe, zlostavljani i digitalno.

Modele ponašanja mladi prebacuju iz fizičkog u virtuelni svet, i tradicionalni nasilnici će, takođe, biti digitalni nasilnici, a tradicionalne žrtve – digitalne žrtve.

Oblici digitalnog nasilja

Razvoj društvenih mreža pogoduje i pojedincima čiji osnovni interes leži u seksualnom zlostavljanju decei mladih ili trgovini ljudima i drugim oblicima eksploatacije. Tako je povećana produkcija i distribucija slika i materijala seksualnog zlostavljanja.
Još jedan oblik digitalnog nasilja je i grooming, neodgovarajući kontakt sa decom i mladima od strane nepoznatih osoba.

Tu je, takođe, i cyberbulling, putem e-mejla, online chat-rooma, ličnih web stranica, tekstualnih poruka i drugih oblika elektronskih sadržaja.

Digitalno vršnjačko nasilje najčešće podrazumeva verbalno, psihološko i socijalno maltretiranje.
Ovaj vid maltretiranja uglavnom sprovodi osoba iz neposrednog okruženja žrtve (škole, komšiluka…) koja žrtvu poznaje (često su u pitanju i bivši dobri prijatelji ili bivši partner).

Takođe, to može raditi i treća osoba, u dogovoru sa nekim ko žrtvu poznaje.

Podaci i činjenice o digitalnom nasilju

Kao i svaki drugi oblik vršnjačkog nasilja, digitalno nasilje može emocionalno i psihološki nauditi žrtvi.
Pitanja vezana za socijalno prihvatanje, pripadnost željenoj grupi i popularnost su jedna od najvažnijih među tinejdžerima i predstavljaju najuticajniji faktor koji deluje na njihovo samopoštovanje.
Vršnjačko nasilje (šikaniranje) je „ponovljena izloženost negativnim postupcima i rečima od strane jednog ili više drugih vršnjaka”.

Nasilničko ponašanje dešava se obično bez ikakvog povoda, a može imati oblik fizičkog, verbalnog, psihološkog i socijalnog maltretiranja (isključenost iz društva, izbegavanje).

Srednjoškolci u Srbiji u istraživanju sprovedenom pre nekoliko godina prijavljuju da su bili uznemiravani:

• preko društvenih mreža 25%,
• mobilnim telefonom (sms, pozivi) 10%,
• 32% prijavljuje da je uzmeniravano na oba načina
• 33% ispitanika reklo je da nije bilo uznemiravano uopšte

Zaključak ovog istraživanja je da se sa porastom godina smanjuje rizik od klasičnih oblika nasilja, a da digitalno preuzima primat.

Posledice po mlade

Nasilničko ponašanje može da dovede do velikih fizičkih, emocionalnih i psiholoških posledica po žrtvu, a emotivne teškoće nastale kao posledica ovakvog maltretiranja mogu imati potencijalno dugoročni negativan ishod za psihološko zdravlje i samopoštovanje pojedinca koji je nasilju izložen. U mnogim slučajevima posledice maltretiranja ne nestaju tokom vremena.

Emocionalne i psihološke posledice nastaju i po članove porodice žrtve.

Potencijalno dugoročni negativan ishod za psihološko zdravlje i samopoštovanje svih članova porodice.

SUOČAVANJE SA PROBLEMOM

• Informisanje
• Edukacija
• Programi za sprečavanje nasilja